Windows Server Virtualization - konacno ono pravo?

Uporedo sa razvojem naredne verzije Windows Servera, pod oznakom 2008, Microsoft je odavno najavljivao i razvoj nove platforme za virtualizaciju, koja bi trebala biti dio novog servera, te bi trebala pomjeriti granice na kojima je Microsoft do tada stajao. No, kako se stvari očito nisu razvijale baš onako kako je planirano, WSV je izbačen iz plana za Windows Server 2008, te je objavljeno da će se pojaviti 180 dana nakon izlaska Windows Servera 2008, kao njegov opcionalni dodatak. Pored toga, u proteklih dvije godine, u par navrata su izbacivane neke mogućnosti koje su prvobitno bile planirane za WSV.
Bilo kako bilo, prije nekoliko dana (kraj septembra) svjetlo dana konačno je ugledala prva javna beta verzija Windows Servera 2008 koja sadrži ranu preview verziju nove virtualizacijske platforme Microsofta. Ono što se iz toga može vidjeti je za sada samo ozbiljna namjera Microsoft-a da ispuni ona preostala obećanja kada je u pitanju virtualizacija.
Obzirom da je još uvijek suviše rano da se govori o mogućnostima i rezultatima koje u radu postiže WSV, pogledajmo umjesto toga malo „ispod haube" istog.Po čemu se zapravo WSV toliko razlikuje od Virtual PC-a ili Virtual Servera? Najviše u arhitekturi samog pristupa hardveru od strane „hosta" i virtualnih mašina. Dok Virtual Server i Virtual PC koriste tzv. Hybrid VMM model, WSV radi na Hypervisor-baziranom modelu.
Hypervisor monolithic Hypervisor Microkernelized
Naime, Hybrid VMM model, funkcioniše tako što se se host operativni sistem,te VMM komponenta (Virtual Machine Monitor) „vrte" na hardveru (u Kernel modu) dok se virtualne mašine izvršavaju u user modu i to na virtualizacijskom sloju. Stoga, u svakoj virtualnoj mašini, u recimo Virtual PC-u, imamo prividno isti hardver u device manageru, bez obzira na to šta je zaista ispod. No, iako bi se sa skice dalo zaključiti da VMM i host OS ravnopravno pristupaju hardveru, to ipak nije baš tako. Naime, VMM komponenta i pored toga što se izvršava u Kernel modu, pristupa hardveru koristeći interfejse host OS-a. Naravno,na ovaj način, host je prioritiziran pri pristupu hardveru, u odnosu na virtualne mašine, te osim toga predstavlja single-point-of-failure za sve ostale virtualne mašine, sa mnogo različitih aspekata, od kojih je najčešći svakako potencijalni problem sa drajverima, koji se održava na sve virtualne mašine.S druge strane, WSV je drugačije koncipiran, i temelji se na tzv. Microkernelized hypervisor modelu. Suština je u tome, da Hypervisor predstavlja sada layer između hardvera i svih operativnih sistema, uključujući i ono što smo do sada zvali host OS. Ono što se nalazi iznad su particije, odnosno operativni sistemi koji koriste Hypervisor. Jedna od particija sada se naziva Parent particija i od ostalih (koje nazivamo Child particije) se razlikuje samo po tome što se na njoj nalaze alati za manipulaciju virtualnim mašinama, odnosno virtualizacijski stack. To je praktično ono što smo do sada nazivali „host", ali sa jednom bitnom razlikom. Naime, u Hybrid VMM modelu, virtualne mašine se nalaze jedan layer iznad host OS-a, što direktno utiče na njihove performanse, jer „ne vide" hardver onakav kakav on jeste. U Hypervisor modelu, sve mašine (uključujući i „hosta" odnosno parent particiju) su virtualne u odnosu na Hypervisor, te imaju ista prava za pristup hardveru. Štaviše, nemamo više layera za emulaciju, tako da je pristup hardveru direktan,što umnogome poboljšava same performanse svih operativnih sistema koji se vrte na Hypervisoru. Stoga i nema više potrebe za host/guest terminologijom. Ipak, da bismo u potpunosti iskoristili prednosti HyperVisor-a potrebno je kao virtualne mašine imamo Windows Servere 2008. Stariji operativni sistemi, koji nisu hypervisor- aware, koristit će još jedan poseban layer kojim će im biti omogućeno korištenje ove tehnologije.  U osnovi, za njih će biti emuliran hardver, slično kao i kod dosadašnjih virtualizacijskih alata, ali opet samo unutar njihove particije, što je znatno bolje. Osim toga, Microsoft je u saradnji sa Xen Source-om obezbijedio i podršku za Unix bazirane operativne sisteme kao child particije u WSV konceptu, što je prvi put da se tako nešto oficijelno podržava.Pogledajmo na kraju šta će biti potrebno zadovoljiti da bi se WSV mogao koristiti. Na prvom mjestu, potrebno je imati procesor sa podrškom za hardversku virtualizaciju. Trenutno su to Intel VT tehnologija, podržana na većini Core2 Duo i Core2 Quad procesora, te AMD-V trenutno dostupna na Opteron modelima. Pored toga, potrebno je na procesoru imati aktiviranu Execute Disable Bit funkcionalnost. Na kraju, neophodno je imati instaliranu 64-bitnu verziju Windows Servera 2008, budući da WSV neće biti dostupan na 32-bitnoj verziji. Inače, WSV će se instalirati na Windows Server 2008, kao jedan od role-ova samog servera. 

WSV konzola

 

Published 16. listopad 2007 11:54 by ddamir
Filed under:

Comments

# re: Windows Server Virtualization - konacno ono pravo?

5. studeni 2007 0:57 by IvorK

Po meni je najvaznija je trenutno hardware-ska podrska odnosno podrska Intela i AMD-a a naravno bit ce interesantno korisiti buduce virtualizacijske software i metode.